Утицај телевизије на понашање детета

Телевизија може имати моћан утицај у развијању система вредности и обликовању понашања. На жалост, без много здраве логике, овдашњи телевизијски програм обилује насиљем.

Здрава логика се потире чињеницом да стотине научних студија говоре о штетним ефектима телевизијског насиља на децу и тинејџере. Нажалост, продукција таквих програма интезивно наставља и емитује. Те научне студије су откриле да деца могу:

• постати “имуна” на сцене насиља и ужаса;

• постепено прихватити насиље као начин решавања проблема;

• имитирати насиље које су посматрали на телевизији;

• идентификовати се са одређеним ликом, жртвом и/или насилником.

Дуготрајно гледање телевизијског насиља код деце изазива повећану агресивност. Понекад, гледање само једне насилне емисије или филма може повећати агресивност. Деца која гледају емисије у којима је насиље веома реално, често понављано и некажњено, много је вероватније да ће имитирати оно што виде.

На децу са импулсивним понашањем, насиље на телевизији може много лакше утицати на учење таквог понашања. Утицај насиља са телевизије може бити одмах очевидентан у понашању деце или може избити на површини годинама касније.

Понекад, адолесценти могу показати насилно понашање чак и када породична атмосфера не показује тенденцију према насиљу. Наравно, телевизијско насиље није једини узрок агресивног или насилног понашања, али је јасно да је значајан фактор.

Деца и насиље: Улога родитеља

Kadar24_blog_Deca_i_TV_nasilje

Родитељи могу заштитити децу од прекомерног насиља на телевизији на следеће начине:

• Применити све већ поменуте заштитне мере о гледању телевизије уопште

• Нагласити да се глумци нису стварно повредили или погинули и да приказано насиље у стварности резултује патњом и смрћу, а да насилник није позитивна личност и да у стварност постоји казна за насилно понашање

• Не дозволити детету да гледа емисије познате по насиљу и променити канал или искључити телевизор када непријатан матралијал дође на ред, са објашњењем зашто не сматрате да је у реду гледање таквог програма

• Не одобравати серије са насиљем, наглашавати уверење да такво понашање није најбољи начин да се реше проблеми

• Избалансирати утицај између вас, вашег детета и вршњака који га подстичу на гледање ТВ насиља, тако што ћете контактирати друге родитеље и сложити се да примене слична правила о дужини времена и врсти програма које деца могу да гледају.

Родитељи такође могу да користе ове мере као превенцију болних ефеката телевизије у областима као што су полна, расна или етничка нетрпељивост и насилни стереотипи. Дужина времена које деца потроше гледајући телевизију, без обзира на контекст, треба бити контролисана зато што смањује време које може да се утроши на више корисних активности као што су читање, играње са пријатељима, и развијање хобија.

Ако родитељи имају озбиљних проблема да ограниче, или брину како њихова деца реагују на телевизију, требало би да контактирају дечјег психијатра ради консултације или помоћ.

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *