Свако од нас је глумац

Глума, као стуб драмских уметности, једна је од ретких уметничких грана која је директно примењива у готово свим сферама животног деловања.

Не постоји човек који се бар на тренутак у свом животу није користио неким од глумачких средстава и израза, свесно или несвесно.

Било да је у питању нека врста јавног наступа, безазлена имитација у друштву, претварање у сврху избегавања истине, или пак лажи (какогод оно било мотивисано), разне игре са децом и тако даље… Заиста, велики је број ситуација у којима су људи склони глуми.

Део К24 тима четврте сезоне

Неретко чујемо и изговарамо глагол глумити, а богами и глуматати.

Немој, молим те да ми ту глумиш!

Шта глумиш, ти?!

Не глуматај! (Овај изведени глагол чак се и у струци користи у сврху врло негативне критике!)

Веома је занимљиво то што се ови глаголи употребљавају, углавном у негативном контексту.

Са друге стране, скоро сваки човек воли да буде центар пажње своје околине, макар на пет минута. Сцена и камера су ипак нешто друго. Многи их се плаше, или потајно прижељкују. Ипак, нико није равнодушан према глуми!

Парадокс глуме

Глумци су једини уметници, вечито обожавани и омражени у исто време. Од давне прошлости били су прогоњени, деградирани и доживљавани као непожељни у блиском окружењу. Данас је њихов положај значајно промењен, али и даље изазивају тај парадоксалан однос од стране људи. Просто, глумцу се не верује баш тако лако!

Из неког угла гледано, то је и разумљиво. Глума је лаж у коју верујемо. Слатка лаж која трага за истином!

Глумац нам уз помоћ драмског писца, или сценаристе и других једнако важних ствараоца и помоћних радника, открива нове приче и људске судбине које човек у земаљском животу доживљава. Он има дар да нам безрезервно пружи најтананију палету емоција, играјући ликове какве у стварности срећемо, или не. Оне који су живи и постојани – удахнути његовим бићем и маштом. Његово деловање је тренутно, као и музика. Он се увлачи у кожу својих ликова и удише им нови живот.

К24 трећа сезона – глума пред камером

Кроз разне улоге препознајемо и уочавамо реално могуће међуљудске односе и животне истине. Један позоришни комад, или филм има за циљ постављање питања и откривање евентуалних одговора на тему којом се бави.

Пажљив гледалац ће увек тачно оценити намеру редитеља, као главног месије самог писца. Зато је продукт глумца тренутно делотворан, када је истинит, односно уверљив. Неискрена и неуверљива глума свакако не провоцира гледаочево размишљање, а камоли емоције.

Уопште узевши, феномен глуме је огромно неистражено поље и оно ће увек то и бити, јер његов одредилац је човек. А људска природа је океан на кугли уметничког деловања.

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *