Св. Ћирило и Св. Методије – Дан словенске писмености

Ћирило и Методије, света браћа, стигли су 863. године у Моравску. Послао их је византијски цар Михаило, по позиву моравског кнеза Растислава.

Ширећи писменост међу Словенима, Ћирило и Методије радили су и на увођењу словенског богослужења, као и на организовању националне цркве.

То је наишло на отворено непријатељство латинско-немачког свештенства, које их је оптуживало за јерес. У то време владало је мишљење да су у писмености допуштена само три језика: јеврејски, грчки и латински.

Пре поласка мисије у Моравску, Ћирило и Методије са својим сарадницима саставили су азбуку за словенски језик (глагољицу) и превели богослужбено јеванђеље.

Ћирило и Методије – браћа из Солуна

Методије, старији брат, рођен је око 815. године. Најпре је био високи државни чиновник, управник словенске кнежевине – област у долини Струме. Касније се повукао у манастир, закалуђерио се и постао игуман.

Млађи брат, Константин, рођен је 826. или 827. године. Показао је даровитост за науку, па га је царица Теодора довела у Цариград где је заједно са будућим царом Михаилом студирао код најбољих професора и научника оног времена.

По завршетку студија био је библиотекар и архивар Цариградске патријаршије, али је убрзо позван да на Великој школи у Цариграду предаје филозофију (отуда му надимак Филозоф).

Судбина мисије

Прогнани из Моравске, ученици Ћирила и Методија створили су најјаче жариште старословенске писмености у Македонији код Охридског језера.

На челу развоја словенске писмености нашли су се Климент и Наум. Ту је основан низ манастира и школа у којима је негована традиција Ћирила и Методија у погледу језика и писма.

Из Македоније старословенска писменост се ширила по Бугарској (у чијем је саставу била Македонија). У источној Бугарској, на двору цара Симеона у Преславу, долази до одступања од Ћирилове и Методијеве језичке норме.

Ту је највероватније дошло и до напуштања графичке традиције Ћирила и Методија – те је глагољица замењена ћирилицом.

Анимирани филм од Амадеус Рамба