Кадровци нам стижу

Не знам зашто, али никада нисам волела аудиције. Ноћ пре тога често и не спаваш. Уместо најбоље – изгледаш најгоре могуће. Преиспитујеш се нон – стоп! Убеђујеш се да овога пута нећеш „црћи“ од треме, да ћеш се максимално концентрисати. Да никако тога дана нећеш улудо трошити енергију и да ћеш бриљирати. С друге стране, има људи који то ноншалантно и опуштено изведу. Одувек сам им се дивила.

Ситуација је мало другачија, када си са оне стране, и имаш далеко тежи задатак. Да чујеш, видиш, осетиш и процениш неког. Ту тек нема шале. Ако забрљаш, чиниш двоструку штету. То се не прашта.

Беше аудиција…

Кадар 24 је првобитно био заснован на одабиру кандидата путем класичне аудиције. Дођеш – прођеш – или, не. Природно, ствари су се временом мењале и дошли смо до модела уписа све заинтересоване деце, одређеног узраста. Аудиције се нисмо одрекли, али она последње две године није напета и исувише захтевна, јер нема елиминације. Заправо, она је постала невероватно забавна.

Људи, ови наши нови Кадровци су невероватно духовити и смешни! Апсолутно сви нагињу комичном изразу. Неко мање, неко више. То је стварно било нездраво и за успаване трбушне мишиће.

Толико идеја, маште, прецизности, слободе и блесављења на сцени требало је стоички поднети. Неки од кандидата су нас оставили без текста, малтене. Уживали смо у сваком доживљеном тренутку. Проживели смо са њима сваки трзај треме, страха, ослобађања, несигурности, игре, оштрине, бистрине, самоуверености, и много тога још. Могу мислити шта би се дешавало да родитељи нису били присутни.

Наши нови Кадровци су врло инспиративни и занимљиви. Мисле а, богами, имају куражи. Две седмакиње су направиле чудо са задацима које су добиле. Многи студенти прве године глуме би им позавидели.

Кадровци – стари и нови

Део наше старе, искусне гарде био нам је од помоћи, као и увек. Матеја и Лука у првој смени, а Душица и Катарина у другој. У заједничким излетима на сцени су се баш маштовито играли са својим новим сапатницима.

Нова екипа се ниже, још увек. Студио је усталасан налетима нове енергије, која нам је свима била потребна.

Једва чекам да почнемо са дружењима, откривањима и креативним истраживањима. Идеја и планова има. Идемо нашим темпом, полако, али активно. Сигурно је да ћемо стићи.

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *