Мања Теофиловић – Ђачки завет

Читати стихове исклесане дечијим срцем и руком, одувек је био посебан доживљај. Завирити у те чисте душе и ослушнути њихове дамаре, мисли и осећања. Некада су они и неочекивано зрели, наизглед и преозбиљни. Док не схватимо, да уствари не познајемо и не слушамо довољно тај анђеоски глас у њима. Увек је било и биће деце која пишу поезију, али неретко она остане скривена од ширег аудиторијума.

Тим Кадар 24 је веома привилегован и понеком песничком душом.
О Њој смо писали, као једноj од стипендисткиња Студија. Свакако, о тој девојчици много тога лепог има да се пише и разговара.

Њено име је Мања Теофиловић. Ученица је четвртог разреда ОШ “Андра Савчић” у Ваљеву. Поред дара за глуму, поседује и таленат за цртање и костимографију. У последње време, занима се и за режију.

Када смо се недавно бавили вежбом омиљени предмет, она је изразила жељу да то ипак буду два неодвојива предмета – свеска и оловка. Управо те две стварчице су оно што њу испуњава и у најтежим тренуцима. Било да је добро, или лоше расположена, цртање и писање јој увек помогну да своје емоције и мисли креативно прочисти.

Мања се сложила да једну од њених песама објавимо на овом нашем веб кутку. Ми смо на ту њену одлуку поносни. Са задовољством ћемо поделити са вама, занимљиве стихове једне вишеструко талентоване десетогодишњакиње.

ЂАЧКИ ЗАВЕТ

Тако ми свеске и оловке.
Тако ми писања и говора.
Тако ми речи и реченице.
Тако ми књиге и пернице.
Тако ми језика и књижевности.
Тако ми табле и писмености.
Тако ми латинице и ћирилице.
Водићу за ђаке битку,
да пробудим памет плитку.

Тако ми вежбанке и цртанке.
Тако ми писменог и усменог.
Тако ми буквара и читанке.
Тако ми старог и новог.
Тако ми часа и сата.
Тако ми цифре и бројке.
Уложићу много труда,
да своје знање покажем свуда.

Написала: Мања Теофиловић