Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у селу Рабровици, код Бранковине. Близу нашег Ваљева. У Србији. Помиње се неки фебруар када је отишла, те 1993. године. То не прихватамо, Десанка је још увек са нама. Боље речено – још увек се трудимо да будемо са њом.

За тренутак, покушајте да је сагледате не као ”обавезну лектиру за школу”, већ као дете. Врцаво, паметно и радознало, а опет велико – Дете.

Некога ко је одрастао у порти цркве и свој благодети природе у Бранковини. Некога ко је доживео да га још за живота ”окаменују” на једном ваљевском тргу. Некога ко је довољно био мудар да доживи дубоку старост и проживи један, ипак, страшан период у српској историји. Некога ко никада није изгубио осмех.

Песничка Мајка, у сваком смислу те речи била је шмекер. У сваком смислу те речи. Велика душа и мудра глава, спашавала је многе добронамерне, али усијане главе. Хероина нашег доба о којој ће тек бити речи. Непосредније, искреније и присније.

Видео: Природа и човек

Између неба и земље, Природа и човек – у разговору са Видом Томић наша позната песникиња Десанка Максимовић прича о свом детињству, својим родитељима, школским данима, односу према природи, раду и уверењима.

Говорећи о детињству проведеном у Бранковини истиче:

“Имала сам срећу да упознам живот на најлепшем месту, у природи, где се живот најбоље и истински  сазнаје, где нема ничега лажног и изузетног све као и у других. На изворишту природе.

Можда је зато таква моја поезија која највише говори о природи о птицама. На пример ја сам недавно издала књигу у коју сам унела све песме о птицама, има их преко 60-так, види се колико сам била обузета тим дивним крилатим бићима… ”

Говорећи о себи и својим песмама наглашава:

“Радим посао без икакве сујете. Неко прави ципеле, неко снима, неко сади јагоде, а ја узела па пишем песме… Неко се чуди броју мојих песама, па шта ћу ја, наваљују на мене песме, хоће да изађу из мене па морам да им учиним и напишем.”

Десанкина  порука младима је да сачувају здравље, стекну што више знања, буду радознали и да воле цео свет, све људе а своју домовину највише.

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *