Импровизација – пут ка слободи

Реч импровизација потиче од француске речи improvisation. Означава оно што је створено  или учињено без припремања, да би задовољило тренутне потребе (говор, стихови, игра, глума, музика). Такође се може односити и на неки површно урађен посао, тј. привремено решење проблема. Тако кажу професори Иван Клајн и Милан Шипка, у свом Великом речнику страних речи и израза.

У свакодневном животу, користимо ову реч веома често, у разним ситуацијама. Готово увек, она има неки позитиван контекст. Када се замрсимо у којекаквим проблемима, неретко импровизацијом налазимо решење. Оно чак уме да буде и једно од сретнијих, у датом моменту. Импровизујемо у недостатку људи, одређених средстава, алата и сл. како бисмо ипак постигли жељени циљ.

Кадровци, од свих вежби којима се бавимо на нашим дружењима, највише воле импровизације. Тако је већ генерацијама уназад. У овом случају, њихов задатак је да уз минимум задатих околности, некад и карактера, изграде што занимљивију и уверљивију ситуацију, глумачком игром. Усхићење је увек присутно у овим минутима нашег часа. Зато што имају потпуну слободу да користе своје тело, глас и машту. Зато што се играју целим својим бићем.

Слобода као избор

Дешава се понекад, да превелика слобода буде и нека врста кочнице. Као и у животу. Онда је потребно помоћи око неких детаља. Отворити им евентуалне  могућности. Мада, инсистирамо да они сами уложе труд како би савладали препреку. Природно, дешавају се и они тренуци када просто нема инспирације, и не може се на силу стварати.

Појам слободе је посебна, филозофска тема. Да ли је за човека уопште има или не, кроз историју су се бавили многи велики филозофи, писци, уметници,… И ми, обични  људи то питање поставимо себи  много пута у животу.

Слободу избора, који нам је дат, не можемо оповргнути. Како ћемо живети ту нашу слободу, умногоме зависи од нас. Али, и од многих других фактора – породице, блиског окружења, друштва, културолошких одредница,…

Вежба ”Аутобус карактера”

Сигурно је да је сваки човек рођен као слободно биће и да је слободе жељан. Колику слободу, у свим сегментима живота свако понаособ може заиста освојити, то је комплексно питање. Обзиром на то да смо као друштвене јединке усмерени једни на друге, зависимо од разних чинилаца. Различити смо. Имамо другачије погледе на свет. Али сви ми имамо исконску потребу  да слободно мислимо, говоримо, крећемо се, деламо онако како сматрамо да је исправно. Тада се осећамо живим.

Управо зато и наше, најдраже вежбе импровизација имају овакав статус. Иако их карактерише одсуство плана, оне увек имају чврст темељ и повод. Свака ситуација за имровизовање је пажљиво одабрана и усмерена. Оне су можда и најбоље средство ка осећању, макар и тренутне слободе. Оне нам дарују ту важну потврду, да можемо, кроз игру да се преселимо у који год свет, да будемо ко год желимо. На крају, да откријемо, научимо и прихватимо много тога о себи и другима. Потпуно слободно и истинито.

Који ћемо пут одабрати, то ипак зависи искључиво од нас самих.

 

Види и ове приче...