Вилијам Шекспир, највероватније нам је дошао 23. априла 1564. Само телом отишао истог дана, 1616. године.

Данас када славимо мајстора осликавања људске душе стихом, верујем да се он поново родио. И да се рађа сваким оживљавањем својих ликова, промишљањем стихова, било на сцени, филму, или у кругу сопствених мисли.

Сан сваког глумца је да бар једном заигра Шекспира. Да се ухвати у коштац са богатом прецизношћу његових мисли, преточених у нама неприродан стих. Снажно и истинито. Он је вечита инспирација. Недосањан сан. И увек болна, а лепа истина.

О њему је већ много тога написано, речено. Али његова генијалност остаје недокучива.

Владика Николај о Шекспиру

Ja не познајем Шекспира. Чак и не могу да га познајем. Али он зна мене; он ме је описао, он је насликао све тајне моје душе на такав начин да читајући њега, налазим самога себе у њему.

Можда сам ја човек са једном главном мишљу, једним осећањем, једним тоном, једном бојом – чак једно. А он је био мулти – и мyлти. Он није никад био сам. Његово име је Легион. Он је скоро Свечовек.

Ето зашто се Шекспир тако снажно доима нас Словена. Свечовек је наш идеал, наш сан, наша неизрецива чежња, наша нада, наша збуњеност.

Нема ниједног другог смртника који је у толикој мери био калеидоскоп Човечанства својим личним умом и срцем као Шекспир. Он је прави микрокосмос. Он описује стотине људи тако јасно и верно као да пише своју личну биографију. Њему није ништа одвећ мало, нити ишта одвећ велико.

Вилијам Шекспир

Он не обожава ни једног човека, нити мрзи и једнога. Он може, попут античкога бога, лако да сиђе са Олимпа и прометне се у облик који жели, било у краља или просјака, човека или жену, свеца или злочинца. Нека брза метемпсихоза, чак калеидоскоп света – панантропос, свечовек!

Шекспир је био човек са “музиком у себи”.

Шекспир је био смион до дрскости. Шекспир није проповедао и вапио, већ расветљавао… Нема књиге, сем Библије, у којој је контраст између добра и зла тако пластично приказан као што је у Шекспира. Он је најздравији гениј у историји, најздравији и са највећом унутрашњом хармонијом.

Шекспир вам неће дати директан одговор. Он ће вам само показати неухватљиве призоре овог живота и мозаички карактер глумаца на позорници света. Он ништа не проповеда, он само слика, али својим снажним сликањем он веома потврђује Библију у свему што је највеће, најплеменитије, најузвишеније и што највише у њој надахњује…”

Па, како га заобићи у овом кратком битисању на Земљи? Како пропустити ту лепоту љубави према Човеку и апсолутног разумевања свега људског?

Рабле је рекао: “Ништа људско није ми страно.” 

Вилијам Шекспир је то живео, мислио, стварао и делио.

За то му бескрајно хвала.

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *