Јована и ја смо дуго маштали о Кадар 24 идеји. Нисмо ни наслућивали да ће нам коначно доћи када и наш Син. Беше то 2012. године. Михаило се родио у Ваљевској болници, а Кадар 24 у Четвртој школи.

Замислите какав је то благослов када радите посао који волите, са неким кога волите. Нестварно, али могуће. Још један доказ да је мој гимназијски професор Сиришки био у праву када нам је говорио:

”У космосу је само немогуће – немогуће.”

Парадоксално, или да – Јована и ја смо почели да градимо Породицу. У сваком смислу. Расла је Беба Михаило у стомаку, а и прва генерација Кадроваца, основаца из школе ”Нада Пурић”. Богу хвала, порођај у оба случаја добро прође. Природно.

Данас нам је диван дан, а и сутра!

Не знам како је код вас, али мени време баш лети. Посебно када имате Жену девојачког презимена – Летић. Долете нама предшколско и створи нам се (тик!) пред носом! Овога пута, наш Мика иде у Четврту, а Кадровци нешто даље – на филм и у представу. Праву!

Пре тога, очекује нас лагани ЧуЧ – Четвртак у Четвртој. Верујем да то већ знате. Симболично, поново смо у нашој креативној Бази. Тамо где смо своји на своме.

А Јована? Шта је са њом? Ово је ипак блог пост о Њој!

Она је Мајка. Брине за своју децу, воли их, понекад мало и прекори… Никад превише и никад без разлога. Искрено и отворено – све остаје у породици.

А шта отац може највише да уради за своју децу?

Да воли њихову мајку.

Јована, Мајко наше деце – Срећан рођендан!

(Гостовање са децом на ТВ ВА плус – Јована Л. Мирковић)

Шта ти мислиш о овоме?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *