Четврта школа први пут!

Чаролија коју филм уме да изнедри никога не оставља равнодушним. Нема човека који не воли да погледа добар филм. Добар, посматрано из субјективног угла, најчешће. Јер, врло често филмови који немају никакву или минорну уметничку вредност, задобију неке симпатије. Укус пажљивог посматрача не може бити задовољен било каквим уметничким делом, па тако ни лошим филмом.

Све почиње са добром причом, као предусловом за успешну реализацију. О томе смо писали. Поред свих осталих најважнијих карика једног филма, намеће се и избор привлачних и занимљивих локација за снимање. Ми смо главну линију радње наше приче сместили у школу. И то не било коју.

Четврта школа први пут на филму!

ОШ ”Нада Пурић” и овог пута има важно место у нашем креативном јуришу. Сада, пред камером. Она ће бити центар догађања филмске приче ”m_123″. Ентеријер и екстеријер међу њеним зидовима чуваће и откривати тајне једне генерације.

Ту ће се наслућивати ђачке љубави, мали и велики проблеми, права и пријатељства из користољубља. Јер, школа као значајан део свачијег одрастања јесте епицентар дешавања једног младог човека. Као главна и најважнија обавеза увек доноси нова искуства. Кроз живот јој се стално враћамо, сећајући се и наглас и у мислима.

Она води ка људима, ка свету, ка слободи освојеног знања и умећа. Она даје крила за будуће изборе и лична опредељења. Она нам подари учитеља и професоре, те сјајне мисионаре које нам улију љубав према сазнавању, учењу, усавршавању. Школа обједини у нама сва тумарања до правог пута. Па и ако кадгод погрешно скренемо, довољно је вратити се на почетак.

Сви они мали и велики људи који су били, јесу и биће дуги низ година део Четврте школе, помињаће још једну занимљивост. Немају све школе ту срећу да се појаве у неком играном филму, па макар и на кратком метру. Остаће лепа, несвакидашња успомена. Шушкаће се о томе понекад. Можда ће подстакнути и рађање нове љубави, ђачке, стваралачке, свеједно.

Привилегија је љубав дати. Лепо је љубављу узвратити. Још лепше обострано љубити.

Разумевање и поверење које нам је, по ко зна који пут указано са ове адресе, мери се посебном енергијом. Тај добри дух је оно што нас тера да не посустајемо и пређемо све препреке.

Зазвониће звоно Четврте школе. Тонац ће проверити тон, сниматељ камеру, а редитељ ће дати дозволу за почетак снимања. Наша шарена, стамена дама ће оживети неке нове осмехе, сузе, загрљаје, зачикивања, шале, преписивања, ишчекивања… А око камере ће све то упити и претопити тамо где треба.

Неколико дана дисаће неуобичајеним ритмом. Иако је стара, сигурно ће достојанствено изнети своју улогу. Баш онако како јој и приличи.

Ипак је она шездесетпетогодишња дама. Сигурно ће играти на шарм и искуство.

Ми ћемо јој помоћи да њена лепота нађе најшири пролаз до објектива.