За почетак – срећа!

Срећа је веома битан фактор у животу. Љубав, знање, умеће, мотив, ентизијазам и истрајност у ономе што желимо да остваримо јесу полазиште ка сваком циљу. Али, без среће често се све то испоставља као недовољно – из необјашњивих разлога. Та невидљива искрица, чије присуство постоји или не, у великој мери одређује и наш пут. Не као позадина, или оправдање за грешке и неуспехе, већ као благослов.

Кадар 24 је, НА СВУ СРЕЋУ (!), од самог почетка праћен овом чудесном искрицом. Не сам од себе, већ захваљујући многим факторима, што људским, што сплетом добрих околности. Имали смо среће са децом, као и са родитељима. А то је у данашње време право мало благо. Успешно сарађујемо и дајемо све од себе да тако и остане. Иста је прича и када су сарадници у питању. На првом месту, ту је Четврта школа, која нам се прва отворила.

Срећа звана Човек

Када на свом путу наиђете на непознате људе, чија енергија и делање вам од самог старта даје ветар у леђа,  како то другачије назвати него – срећом (!).

Овог пута она је отелотворена у лику и делу једне госпође. Она се зове Ана Савковић и већ дуго година, успешна је директорка Четврте школе.

Иако наша сарадња навршава пету годину, то није главни мотив овог текста. Такође, никакво ласкање, потреба за допадљивошћу и сличне радње, које су данас тренд у међуљудским односима, овде немају места.

Једноставно, имамо константну потребу да изразимо захвалност тој Дами, без које Кадар 24 не био то што јесте.

На првом састанку, када смо се и упознали, она је свесрдно прихватила нашу идеју. Била је то експериментална фаза Студија, са ученицима те школе. Без икаквих обавеза, осим да радимо, стварамо и ширимо дух креативне енергије. Све ове године, њена подршка није изостала ни једног момента. И након пауза, које смо имали, њен однос је био непромењен. Са истим жаром је прихватала наше идеје и подржавала оно што радимо.

У овим, благо речено, чудним временима оваква „појава“ се граничи са немогућим. Управо о таквим личностима треба и говорити и писати, на сав глас. Јер, много је чешћа појава да људи неће да се троше на активности које им нису у „опису радног места“. Зашто би?! Кога се још тиче опште добро!

На први поглед строга, Ана Савковић вас већ после пет минута разоружа својим позитивним ставом. Увек широког осмеха, љубазна, гостољубива, при сваком сусрету улива веру у Човека. Она је доказ да постоје и људи на водећим позицијама, који раде за добро колектива и деце, у овом случају. Самим тим, и Четврта школа иде напред, крупним корацима.

„Кад би сви људи на свету…”

„… баш као сва деца на свету, одлучили ДА(!)…“ Да живе и раде, не само на своју корист. Да гледајући напред стварају здраву и креативну атмосферу у свом најближем окружењу. Да једни другима не буду камен спотицања. Да се подсете да ипак само један живот имамо.

Од деце све почиње. И није бесмислена, нити сме бити излизана народна изрека да, НА МЛАДИМА СВЕТ ОСТАЈЕ.

Деца нам се опростити неће!

Пустимо да нам радост дечијег духа унесе мир и снажну вољу. Да заједно будемо одговорни за њихово лепо, слободно и знањем испуњено одрастање.

Пазимо на њих, не ускраћујмо им љубав, разумевање и помоћ.

Нека нам добри примери буду стимуланс ка заједиштву и солидарности, којих се прелако одричемо. Директорка Ана Савковић је наш пример.

На послетку верујте да ће чудесна искрица учинити своје, када то најмање будете очекивали.